Brajeva azbuka - pismo je reljefno pismo za slepe.
Brajeva azbuka se sastoji od šest tačaka, koje su raspoređene u dve kolone po tri tačke. Kombinacijom ispupčenih tačaka, kojih ukupno ima 63, dobijaju se pojedina slova. Znaci interpunkcije, kao što su zapete (zarezi), tačke, znakovi pitanja, usklika (uzvičnika) i slično, raspoređeni su u dve kolone po dve tačke. Brajevi znakovi za brojeve i matematičke funkcije doživele su nekoliko modifikacija.
Slepi dodirom, jabučicom desnog kažiprsta, čitaju sleva nadesno, a pišu zdesna nalevo. Jagodica prsta može osetiti celu jednu ćeliju, jedno slovo od jednom.
Danas se u Sjedinjenim državama koristi i osmotačkasto Brajevo pismo, pretežno kod Brajevih redova.
Čitanje i pisanje na Brajevom pismu
Brajevo pismo se čita kao struktura, a ne pojedinačan oblik. Da bi se izbegla zabuna od velike je važnosti da su sve tačkice u ćelijama Brajevog pisma savršeno jasne.
Ranije u razvoju Brajevog pisma koristile su se i kratke forme, sa skraćenicama, ugovoreno Brajevo pismo. Index Braille softver podržava štampanje pisma sa skraćenicama.
Brajevo pismo se može posmatrati kao prvo binarno kodiranje u istoriji. Kako se za predstavljanje slova, brojeva, specijalnih znakova i drugih znakova (note i dr.) koristi samo šest tačaka, Brajevo pismo nije jednoznačno, tj. kodiranje nije "jedan na jedan". To znači da se jedan znak na Brajevom pismu može protumačiti na više načina. Pravo značenje svakog znaka u tekstu na Brajevom pismu zavisi od konteksta u kome se znak nalazi.
U Brajevom pismu za srpski jezik se brojevi pisu kao slova s tim da se ispred grupe brajevih znakova piše znak za broj. Isto pišu se i znakovi za veliko slovo, reč napisanu velikim slovima, iskošena, podvučena i podebljana slova.
Brajevo pismo se može "proizvesti" na tvrđem papiru pomoću:
- šila i Brajeve table,
- pisaće mašina za slepe - Brajeve mašine,
- Brajevog embosera - štampača za slepe,
i pomoću Brajevog reda.
Slepa deca u školi uče da čitaju i pišu (koriste) Brajevo pismo u 3. razredu osnovne škole.
1960. godine u Sjedinjenim državama (SAD, USA) je 50% slepih osoba koristilo Brajevo pismo. 2007. godine samo 10% slepe dece školskog uzrasta je koristilo Brajevo pismo kao svoje primarno pismo. Uzrok smanjenja interesovanja za korišćenje Brajevog pisma mogu biti razvoj tehnologije (zvučne knjige, čitači ekrana sa sintetizovanim govorom, softverska i hardverska rešenja za čitanje knjiga na crnom tisku) i filozofski stavovi o tome kako slepa deca trebaju da budu edukovana.
Za čitanje Brajevog pisma koristi se taktilna percepcija (osećaj dodira) koja se mora razviti. Postoji više stilova i tehnika za učenje i čitanje Brajevog pisma i ni jedna od njih nije superiorna u odnosu na druge.
Veličina Brajevog znaka (slova) je veća u odnosu na znakove na crnom tisku tako da je knjiga štampana Brajevim pismom mnogo obimnija. Npr. na stranu A4 stane oko 30 znakova u redu i 27 redova.
Kratka istorija Brajevog pisma
Brajevo pismo za slepe nastalo je 1825. godine. Proizašlo je iz tzv. noćnog pisma tajne službe koje su ga koristile u noćnim ratnim dejstvima. Luj Braj (Louis Braille) je usavršio ovu tehniku i nastojao da se ona primenjuje u praksi.
1955 UNESCO je proglasio Brajevo pismo za univerzalno pismo za slepe i slabovide u svetu.
Ljudska prava i Brajevo pismo
Deklaracijama Ujedinjenih nacija, Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država zagarantovano je da slepi koji čitaju Brajevo pismo imaju pravo biti informisani od strane službenih vlasti i kompanija na Brajevom pismu.
Izvori: Index Braille, i Politika
Priredio dipl. ing Nebojša Marković
Povezani tekstovi: Kako slepi amerikanci uče Brajevo pismo, Luj Braj - tvorac pisma za slepe, Amerikanci ne vole Brajevo pismo, Brajev red - displej, Brajev štampač - emboser