Web Hosting GeeksSince 2004, our University project has become the Internet's most widespread web hosting directory. Here we like to talk a lot about web servers, web development, networking and security services. It is, after all, our expertise. To make things better we've launched this science section with the free access to educational resources and important scientific material translated to different languages.

 

Veb pristupačnost


Ossi Nykänen
Tampere University of Technology
Hypermedia Laboratory
Finland
Ova adresa e-pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript u vašem brauzeru da biste je videli.



Uvod

Prema tradicionalnoj definiciji veb pristupačnost podrazumeva da ljudi mogu koristiti internet bez obzira na invaliditet (vidi Web Accessibility Initiative [ažurirane 2010] Thatcher, Kirkpatrick, Urban, Lawson, Henry, Burks, Waddell, Heilmann 2006). Međutim, pošto se problemi sa pristupačnošću često javljaju u specifičnoj formi zbog konteksta ili jednostavno zbog starenja, pristupačnost, za većinu, poboljšava korisničko iskustvo za većinu. U praksi, problemi pristupačnosti mogu podjednako nastati zbog ograničenog vida krajnjeg korisnika ili zbog premalih monitora u autobusu kada se kreće neravnim putevima.

Evo jednostavnog primera - dostupna veb aplikacija može omogućiti korisniku da zameni slike na veb stranici svojim tekstualnim opisima i omogućiti popunjavanje formi isključivo koristeći tastaturu. U više apstraktnom smislu, pristupačnost podrazumeva organizovanje informacija u jedinice kojima se može upravljati i uopštavanje interakcije mehanizama tako da podrže različite ulazne i izlazne modalitete, interfejs i pomoćne tehnologije.

Glavna karakteristika veb pristupačnosti je odnos s agentom veb korisnika (ili veb klijenata) softvera i aplikacija. Osim opšte namene aplikacije kao što su desktop veb pretraživači, definicija korisničkih veb agenata obuhvata mnoge vrste specijalizovanih aplikacija koje deluju u ime ljudskog korisnika. Ovo uključuje, na primer, veb aplikacije u mobilnim uređajima i neke vrste ugrađenih sistema za zaštitu potrošačke tehnologije, kao što su televizori sa veb pretraživačima.

Iz praktičnih razloga, razmatranja pristupačnosti često su usko povezana s nezavisnošću uređaja. To je zbog činjenice da čovek koji ima probleme s pristupačnošću verovatno više voli postavke drugačijeg agenta veb korisnika, dodatne pomoćne aplikacije ili nekog drugog korisničkog agenta, uopšteno govoreći, u poređenju s hipotetičkim, "uobičajenim" korisnikom. S tehničke tačke gledišta, ovo naglašava potencijal za povezivanje sa sadržajem aplikacije na nivou programiranja interfejsa aplikacije. Uzmimo za primer osobu koja više voli tekst, nego govor kad je reč o izlazu, sa ulazom prepoznavanja glasa kad pristupa veb sadržaju.

Druge značajne oblasti, koje se obično preklapaju, uključuju najbolje promenljive metode za upotrebljivost, dizajn otvorenih aplikacija i aplikacija koje se proširuju. Pristupačnost se, međutim, može se koristiti da naglasi druge oblasti dizajna. Na primer, u kontekstu univerzalnog dizajna ili dizajna za sve, sistem može biti koristan samo ako je dostupan.

Direktna tehnička osnova za veb pristupačnost definisana je pokretanjem veb tehnologija, kao što su Hypertext Markup language (HTML) i odgovarajući softver. Na primer, alternativni tekstualni opis za sliku može se tražiti samo ako korisnički veb agent podržava ovu opciju, a prezentovanje sadržaja osmišljeno je tako da obuhvati i alternativnu informaciju. U praksi, tehnička osnova treba da bude dopunjena svešću i najboljim metodama za kreiranje politike i razvoj alata. Na primer, sadržaj koji autori treba da obezbede je tekst kao alternativa za slike na rutinskoj osnovi, inače može da nedostaje ključna informacija iz aplikacije. Zauzvrat, ovo takođe zahteva da autorski alati podržavaju funkciju dodavanja tekstualnih opisa i da zainteresovane organizacije podrže ovu delatnost.

Standardizacija u konzorcijumu svetske internet mreže

Konkretna definicija veb pristupačnosti ustanovljena je prema standardima veb pristupačnost. Najznačajnijie standarde veb pristupačnosti razvila je i objavila ista organizacije koja standardizuje ključne veb tehnologije, na prvom mestu World Wide Web Consortium (Konzorcijum svetske internet mreže). Pored vrednosti za zajednicu kao što su obrazovanje i informisanje, ovim se obezbeđuju karakteristike pristupačnosti uzete u obzir pri procesu standardizacije jezgra veb tehnologija.

W3C i WAI

The World Wide Web Consortium (W3C) je međunarodno udruženje koje razvija standarde kako bi se obezbedilo dugoročni razvoj internet mreže (World Wide Consortium [ažurirano 2010]). Misija W3C-a je da dovede internet mrežu do ostvarenja punog potencijala. Trenutno, glavne W3C aktivnosti uključuju veb dizajn, aplikacije, veb programiranje, semantički veb, jezik za označavanje podataka (XML) tehnologije, internet usluge, uređaje, pretraživače i autorske alate. W3C vizija je jedna mreža za sve i o svemu.

Pored tehnologije, W3C razvija i smernice za njihovu upotrebu. Sledeći razvoj mreže i interese svojih članova, W3C takođe neprekidno istražuje nove istaknute oblasti za veb standardizaciju; na primer, u vidu zajedničkih manifestacija i W3C radionica (vidi Kalendar događaja – W3C [ažurirano 2010])

Konzorcijum svetske internet mreže (W3C) je 1997. pokrenuo inicijativu za pristupačnost mreži (Web Accessibiliti Initiative - WAI), koja pripada domenu veb dizajna i aplikacija. Ukratko, WAI sarađuje s organizacijama širom sveta u cilju razvijanja strategije, smernica i resursa za omogućavanje pristupačnosti interneta osobama sa invaliditetom (o inicijativi WAI - kliknite na liknove za dokumenta [ažurirana 2010]). WAI aktivnosti prate W3C proces koji detaljno objašnjava rigorozna pravila standardizacije (World Wide Web Consortium Process Document [Internet]. [ažuriran 2005].

WAI Specifikacije

Do sada, WAI je objavio standardne smernice i specifikacije u vezi sa sledećim aspektima veb pristupačnosti:
      ● Web Content Accessibility Guidelines (WCAG) Smernice za pristupačnost veb sadržaja

      ● Authoring Tool Accessibility Guidelines (ATAG) Smernice za pristupačnost autorskim alatima

      ● User Agent Accessibility Guidelines (UAAG) Smernice za pristupačnost korisničkom agentu

      ● Evaluation and Report Language (EARL) Evaluacija i jezik izveštaja

    ● Accessible Rich Internet Applications (WAI-ARIA) Raspoložive bogate internet aplikacije
Ove tačke predstavljaju veb sadržaj (npr. HTML stranice), autorske alate (npr. funkcije koje podržavaju pristup evaluaciji tokom autorizacije), aspekt agenta korisnika (npr. sposobnost korišćenja tastature za unos i pauziranja dinamičkog sadržaja), objavljivanje izveštaja o evaluaciji (npr. predlozi za unapređenje dostupnosti određene aplikacije) i dinamički veb sadržaj (npr. skriptovanje).

Pored standardnih smernica, WAI obezbeđuje i druge značajne resurse za pristupačnost. Apstraktne smernice i specifične tehnike ili objašnjenja predstavljeni su u posebnim specifikacijama, dopunjenim informativnim sredstvima.

Slika 1. Komponente veb pristupačnosti koje propisuje WAI (Najvažnije komponente veb pristupačnosti [ažurirane 2005])


Različite smernice bave se različitim komponentama veb razvoja i interakcije. Slika 1 (gore) navodi osnovne odnose između komponenti. U praksi, programerima su potrebni autorizovani i evaluacioni alati da bi kreirali veb sadržaj. acija i evaluacija moraju autoring i evaluacije alatke za kreiranje Veb sadržaja. Krajnjim korisnicima potrebni su korisnički agenti i pomoćne tehnologije da bi ostvarili interakciju sa sadržajem. Zbog prirodnih zavisnost od komponenti pristupačnosti, javlja se zavisnost i među standardima pristupačnosti. Na primer, Smernice za pristupačnost autorskim alatima upućuju na smernice za pristup veb sadržaju.

Osnovni W3C WAI standardi uspostavljaju univerzalni temelj za veb pristupačnost. Lokalizacija ovih standarda obično se postiže uključivanjem (delova) WAI specifikacija u nacionalne preporuke i zakone, kao što je član 508 u SAD (Odeljak 508: The Road to Accessibility [ažuriran 2010]) ili, u skorije vreme, zahvaljujući ovlašćenim prevodima, poput Linee guida per l'accessibilità dei contenuti Web (WCAG) 2.0, ovlašćenog italijanskog prevoda smernica za pristupačnost veb sadržaju (WCAG2,0 - Scano 2008).

Prema W3C procesu, aktuelni standardi, uključujući i WAI smernice, mogu biti promenjeni. To znači da, s obzirom na zavisnosti dugoročne standardizacije i lokalizacije, ovlašćeni prevodi mogu biti favorizovani. Ovo je takođe preporučljivo s obzirom na globalnu prirodu interneta.

Pristupačnost veb sadržaja

Možda najznačajniji standard veb pristupačnost do sada postavljen je na osnovu smernica o pristupačnosti veb sadržaja. (WCAG). Trenutna stabilna verzija, objavljena 2008, je WCAG 2,0 (videti: Web Content Accessibility Guidelines (WCAG) Overview [ažuriran 2009]; Caldwell, Cooper, Reid, Vanderheiden 2008).

Principi i smernice

Kao što pretpostavljate, WCAG 2.0 standard tiče se pristupačnosti veb sadržaja. Jednostavan primer veb sadržaja mogu biti početne stranice organizacija, uključujući tekst, grafiku, video sadržaj i interaktivne forme. Sadržaj specifikacia smernica za pristupačnost organizovan je oko četiri apstraktna principa: Pristupačan veb sadržaj lako se opaža, operativan je, razumljiv i obiman. Svaki princip objašnjen je pomoću jednog ili više intuitivno razumljivih ciljeva dizajna, koji se nazivaju smernicama.

WCAG 2.0 navodi ukupno 12 smernica (Caldwell, Cooper, Reid, Vanderheiden 2008):
  1. Uočljivost
          1. Obezbedite tekst kao alternativu za svaki netekstualni sadržaj tako da se lako, prema potrebi, može promeniti u druge oblike kao što su velika slova, Brajevo pismo, govor, simboli ili neki jednostavniji jezik.

          2. Obezbedite alternative za vremenske medije.

          3. Kreirajte sadržaj koji može biti predstavljen na različite načine (na primer, jednostavniji raspored) bez gubitka informacija ili narušavanja strukture.

        4. Olakšajte korisnicima da vide i čuju sadržaj, što znači da odvojite prvi plan od pozadine.
  2. Operabilnost
          1. Neka svaka funkcionalnost bude dostupna uz pomoć tastature.

          2. Ostavite korisnicima dovoljno vremena za čitanje i upotrebu sadržaja.

          3. Nemojte dizajnirati sadržaj tako da izaziva napade.

        4. Pomozite korisnicima oko navigacije - da nađu sadržaj i da odrede gde se nalaze.
  3. Razumljivost
          1. Neka tekst bude čitak i razumljiv.

          2. Napravite veb stranice tako da se pojavljuju i rade na predvidljiv način.

        3. Pomozite korisnicima da izbegnu i isprave greške.
  4. Obimnost
        1. Uvećajte kompatibilnost sa sadašnjim i budućim korisničkim agentima, uključujući i pomoćne tehnologije.
Iako je intuitivna poruka jasna, apstraktne smernice ne mogu se testirati kao takve. Za potrebe procene usaglašenosti, svakoj smernici je dodeljen kriterijum za uspeh. Definisana su tri nivoa usaglašenosti najniži - A), srednji - AA i najviši - AAA. Dizajnirani su da zadovolje potrebe različitih slučajeva pristupačnosti.

WCAG 2.0 takođe je povezan s različitim savetodavnim tehnikama kojima se objašnjava kako da ispune kriterijume uspeha i da ih nadmaše uz pomoć specifičnih tehnologija kao što su hipertekst, skriptovanje, ili stil sadržaja.

WCAG 2,0 tvrdi da pokriva širok spektar preporuka za izradu pristupačnijih veb sadržaja.: "Praćenje ovih smernica učiniće sadržaj dostupnim širem krugu ljudi s invaliditetom, uključujući slepe i slabovide, gluve i osobe oštećenog sluha, zatim lica sa kognitivnim ograničenjima, lica čije je kretanje ograničeno, lica sa poteškoćama u govoru, lica koja pate od fotosenzitivnosti ili kombinacije navedenih poteškoća. Ako se pridržavate ovih smernica, veb sadržaj će vam biti upotrebljiviji za korisnike uopšte." (Caldwell, Cooper, Reid, Vanderheiden 2008).

U odnosu na pojam pristupačnosti, možda je osnovno ograničenje WCAG-a 2.0 relativno skromna podrška za procenu kognitivne dostupnost. Dok smernice i kriterijumi uspeha ističu dobre stvari kao što su značaj intuitivnih struktura, izbegavanje neobičnih reči, i trudeći se da ukupna prezentacija bude što jasnija i dalje postoji potreba za uvođenjem dodatnih, specifičnih kriterijuma razumljivosti To je zato što WCAG 2,0 posmatra razumljivost iz globalne perspektive, bez pozivanja na određeni domen primene, pretpostavlja da postoji određeni nivo obrazovanja ili posebnih korisničkih atributa.

Aplikacija

U praksi, WCAG standard pruža normativni definiciju i evaluaciju sistema za pristupačne veb sadržaje: Veb aplikacija je dostupna ukoliko ispunjava kriterijume za uspeh WCAG 2.0 smernica (makar do najnižeg A-nivoa usaglašenosti.

Udruženi informativni WAI resursi takođe objašnjavaju model procesa za ocenu veb pristupačnost u smislu brzih preliminarnih pregleda i detaljnijih usaglašenosti evaluacije (Evaluating Web Sites for Accessibility: Overview [ažuriran 2009]). Osnovni alat za korišćenje WCAG 2.0, npr, prilikom razmatranja pristupačnosti veb aplikacije, je WAI izvor "How to Meet WCAG 2.0: A customizable quick reference to Web Content Accessibility Guidelines 2.0 requirements (success criteria) and techniques" 34; (Kako da upoznate WCAG 2,0 [ažuriran 2008]). Obezbeđuje prilagodljivu, brzu referencu za zahteve i konzistentan pogled na linkove za više specifičnih izvora. Brza referenca, međutim, samo je polazna tačka. Detaljnija evaluacija usaglašenosti predlaže nam ostale alate i heuristiku za testiranje pristupačnosti objašnjavajujći kako da pažljivo dokumentujemo procenu.

Dodatne WAI informacije dostupne su u obrazovne svrhe, za upravljanje pristupačnošću, razumevanje kako ljudi s invaliditetom koriste veb, zatim za izbor odgovarajuće alatke, obavljanje procene usaglašenosti, izveštavanje itd. Međutim, dok su prateći informativni resursi veoma korisni u praksi, strogo govoreći, ne smatraju se delom WCAG 2.0 standarda. Osim toga, W3C ne pruža usluge sertifikacije koja ostavlja prostor za nezavisne poslovne modele u ovoj oblasti.

U prošlosti, WCAG smernice kritikovane su zbog svoje "tehničke" prirode i složenosti. Međutim, veći deo kritike usmeren je protiv prve verzije, WCAG 1.0 objavljene 1999. Dok neke kritike još uvek važe, ciljevi dizajna WCAG 2,0 od tada su se obračunali s mnogim poznatim problemima.

Ipak, uprkos cilju da se pridobije relativno široka publika, suština WCAG-a 2,0 ostaje tehnička. S obzirom na svoj univerzalni obim i praktičnu primenu, međutim, to se ne može u potpunosti izbeći. Važno je primetiti da je WCAG 2.0 globalni standard čiji je cilj da bude koncizan i agnostičan u pogledu tehnologije zastupanja sadržaja, razvojnih alata i razvojnih procesa. To znači da se središte nalazi u mešavini apstraktnog informacionog interfejsa i konkretnog, krajnjeg korisničkog interfejsa aplikacije. Pored toga, zbog svoje standardne prirode, WCAG 2.0 sa svojim usklađenim nivoima trebalo bi da se smatra zajedničkom osnovom za izradu pristupačnih aplikacija. Posledica toga je povoljna primena dodatnih mera i povoljna analiza upotrebljivosti u aplikacijama.

Zaista, opšti obim WCAG-a (i ostalih smernica pristupačnosti) sugeriše da su projektima u izgradnji potrebni dodatni napori, koordinacija i tutorijali za specifiične situacije. Programerima koriste jasni zahtevi, instrukcije za sklapanje određenih alata za određene domene aplikacija. Informativni WAI resursi preporučuju identifikovanje visokog nivoa šampiona ili portparola za veb pristupačnost, podršku i realizaciju veb pristupačnosti u okviru organizacije (Implementacioni plan za veb pristupačnost/Implementation Plan for Web Accessibility [ažuriran 2008]).

Smernice za ostale ključne komponente veb pristupačnosti

Ostale važne smernice veb pristupačnosti su: autorizovani alati, korisnički agenti, jezik evaluacije i izveštaja, bogate aplikacije. Ukratko, ovo se može smatrati dopunom smernica za veb pristupačnost (WCAG).

Pistupačnost autorizovanim alatima

Smernice za pristupačnost autorizovanim alatima (ATAG) obezbeđuju smernice za softver i usluge koje se koriste za kreiranje veb stranica i drugog internet sadržaja (Authoring Tool Accessibility Guidelines (ATAG) Overview [ažuriran 2008]). Trenutno stabilna verzija smernica za pristupačnost autorskim alatima je ATAG 1.0, objavljena 2000. godine (Treviranus, McCathieNevile, Jacobs, Richards 2000). U vreme pisanja ovog teksta (februar 2010), još uvek se radi na drugoj verziji ATAG 2.0 (vidi: Richards, Spellman, Treviranus 2009).

ATAG 1.0 ima dvostruki cilj: da pomogne programerima u dizajniranju autorizovanih alata koji proizvode raspoloživi veb sadržaj i u stvaranju pristupačnog autorskog interfejsa. Konkretno, pošto mnoge veb aplikacije obuhvataju autorske interfejse, obim ATAG-a mnogo je širi od komercijalnih gotovih alata veb autorizacije. Na primer, razmislite o veb aplikaciji koja čuva podatke o registrovanim korisnicima i pruža im autorski interfejs za upravljanje informacijama o kontaktima.

ATAG 1,0 uvodi sedam smernica povezanih s kontrolnim punktovima na tri prioriteta i tri nivoa usklađenosti: (najniži - A, srednji - AA i najviši - AAA. Ukratko, ATAG 1,0 cilja na autorski veb sadržaj dostupan u po WCAG (1.0) specifikaciji. Kao posledica toga, neki ATAG punktovi imaju višestruke prioritete i odnose sa WCAG (1.0) nivoima usklađenosti.

Trenutne ATAG 1.0 smernice (Treviranus, McCathieNevile, Jacobs, Richards 2000):
  1. Podržati pristupačne autorizovane prakse.
  2. Generisati standardne oznake.
  3. Podržati kreiranje pristupačnog sadržaja.
  4. Obezbediti provere i ispravke nepristupačnog sadržaja.
  5. Integrisati rešenja pristupačnosti u ukupan doživljaj.
  6. Promovisati pristupačnost kao pomoć i dokumentovati.
  7. Obezbediti da autorizovani alati budu pristupačni autorima sa invaliditetom.
Treba primetiti da ATAG zahteva pristupačnost autorizovanih alata i prateće dokumentacije. Ovo je vrlo značajno zato što će ljudi koji imaju poteškoća sa pristupačnošću verovatno biti zainteresovaniji za autorizovane sadržaje koji se tiču pristupačnosti.

Buduća verzija ATAG 2.0 verovatno će na neki način promeniti nazive i organizaciju smernica. Konkretno, od ATAG-a 2.0 očekuje se da odražava apstraktne principe i strukturu koju ima WCAG 2.0.

Pristupačnost korisničkom agentu

Smernice za pristupačnost korisničkom agentu (UAAG) razmatraju pristupačnost agenta veb korisnika s posebnim osvrtom na pristupačnost veb sadržaju (User Agent Accessibility Guidelines (UAAG) Overview [ažuriran 2009]). U ovom slučaju pod pojmom “korisnički agenti” podrazumevamo internet pretraživače, medija plejere i pomoćne tehnologije.

Trenutna stabilna verzija smernica za pristupačnost korisničkom agentu je UAAG 1.0, objavljena 2002. (Jacobs, Gunderson, Hansen 2002). UAAG 2.0 je još uvek u razvojnoj fazi (Allan, Ford, Richards, Spellman 2009).

Cilj smernica za pristupačnost korisničkom agentu UAAG 1.0 je da odredi smernice za dizajniranje pristupačnih veb agenata. Posledica toga je malobrojnija publika UAAG-a, nego VCAG-a ili ATAG-a. Ukratko, UAAG ističe principe implementacije korisničkih agenata za interakciju sa sadržajem pristupačnog, sa posebnim zahtevima za komunikaciju s drugim softverom, a posebno s pomoćnim tehnologijama.

UAAG 1,0 uvodi 12 smernica povezanih s kontrolnim punktovima na tri prioriteta i tri nivoa usklađenosti (najniži -A, srednji - AA i najviši - AAA). Informativni izvori o različitim tehnikama su, takođe, dostupni. Za razliku od drugih smernica, UAAG ukratko razmatra izazove kao što su pristupačne instalacije i kontrola korisnika nad svojim okruženjem kad pristupaju internetu. Pored toga, UAAG 1,0 definiše sistem nazvan etikete profila usaglašenosti. Ovo podržava razvoj i dokumentovanje (specijalizovanih) korisničkih agenata koji su usklađeni sa podskupom svih mogućih funkcija pristupačnosti.

UAAG 1.0 smernice (Jacobs, Gunderson, Hansen 2002):
  1. Podržavanje nezavisnosti ulaznih i izlaznih uređaja.
  2. Omogućen pristup korisnika svim sadržajima.
  3. Dopustiti konfiguraciji da odbaci sadržaj koji može smanjiti dostupnost.
  4. Obezbediti kontrolu korisničkog izvođenja.
  5. Obezbediti korisniku kontrolu nad korisničkim interfejsom.
  6. Implementirajte interoperabilne interfejse za programiranje aplikacija.
  7. Posmatrajte operativne konvencije okruženja.
  8. Implementirajte specifikacije koje poboljšavaju dostupnost.
  9. Obezbedite mehanizme za navigaciju.
  10. Uputite korisnika.
  11. Omogućite konfiguraciju i kustomizaciju.
  12. Obezbediti pristupačnu dokumentaciju korisničkih agenata i pomoć.
Smernica broj 6 - Implementirajte interoperabilne interfejse za programiranje aplikacija - (npr. pomoćne tehnologije, operativnu sredinu i utičnice), treba da se istakne jer omogućava pristup i interakciju veb sadržaja uz pomoć drugih aplikacija. S obzirom na iskustvo krajnjeg korisnika, to bi moglo efikasno zamagliti granicu između agenta korisnika i drugih nezavisnih aplikacija. Takođe, ona naglašava važnost, recimo, dostupnosti softvera utikača.

Budući UAAG 2.0 verovatno će malo promeniti nazive i poredak smernica. UAAG 2.0 treba da odražava apstraktne principe i strukturu WCAG 2.0, kao i prateće dokumentacije.

Jezik evaluacije i izveštaja

Jezik evaluacije i izveštaja (EARL) obezbeđuje mašinski čitljiv format za izražavanje rezultata testa pristupačnosti. Primarni motiv za razvijanje tog jezika je da omogući obradu rezultata poput onih koje generišu veb alati za procenu pristupačnosti koristeći format nezavisan od prodavca i platforme. (Evaluation and Report Language (EARL) Overview [ažuriran 2009]).

EARL definiše nekoliko tehničkih specifikacija. U vreme pisanja ovog dokumenta, specifikacije su relativno stabilne, ali i dalje formalno u radnoj fazi nacrta. Dakle, ne postoji standardni, dostupni EARL.

Postojeći nacrt za jezik evaluacije i izveštaja - EARL 1,0. U uvodu vodiča objašnjeni su motivi za izradu jezika evaluacije i ponešto o upotrebi (Velasco, Koch 2009). Ostale EARL specifikacije definišu normativni standard u formalnijem obliku.

U praksi, alati za veb autorizovanje i osiguranje kvaliteta softvera mogu da koriste EARL za prikupljanje rezultata testova dobijenih iz različitih alata testiranja, uključujući veb alate za procenu pristupačnosti, validatore, kao i druge vrste sadržaja za proveru. EARL koristi Resource Description Framework (RDF) da definiše uslove za izražavanje rezultata. RDF ima opštu namenu. Semantički veb jezik za izražavanje izjava sa mašinski obradivih semantika. Dakle, EARL dokumenti mogu biti podrazumevani, integrisani s velikim izborom aplikacija i procesa obrade podataka.

Osnovna ideja za EARL je da se rezultati testova prenesu kao mašinski obradive izjave. Glavne komponente izjava (Velasco, Koch 2009) su:
  1. Ko (ili kojim alatom) izvršava test. U EARL terminologiji ovaj pojam poznat je kao Izvršilac.
  2. Testirani izvor, poznat kao Subjekat testiranja.
  3. Kriterijum za testiranje, poznat kao Kriterijum.
  4. Rezultati testa pod nazivom Rezultati testa.
Ukratko, EARL omogućava stvaranje standardizovanog načina za izveštaje o testovima, razmenu izveštaja između ispitivača (ljudi ili alata), poređenje rezultata, provera kako su različiti subjekti prošli na istom testu i prikupljanje rezultata (npr. spajanje različitih skupova rezultata istog subjekta).

Treba primetiti da je EARL zaista specifikacija jednog interoperabilnog formata podataka. Zbog toga programeri uglavnom doživljavaju EARL kao fajl prilikom čuvanja, uvoza, integrisanja ili analiziranja testova pristupačnosti, kada koriste određene alate u vezi sa pristupačnošću. EARL, takođe, može biti produžen ili prilagođen tako da zadovolji potrebe određenih aplikacija.

Paket raspoloživih, bogatih internet aplikacija

Paket raspoloživih, bogatih internet aplikacija (The Accessible Rich Internet Applications Suite WAI-ARIA) definiše način da dinamički sadržaj i napredni korisnički interfejs učini dostupnim ljudima bez obzira na invaliditet (WAI-ARIA Overview [ažuriran 2009]). U taj proces uključen je sadržaj koji razvijaju Ajax, HTML, JavaScript i slične tehnologije.

Ovo je značajno jer je procenjeno da više od polovine savremenih veb sajtova sadrži JavaScript. Osim ako su pažljivo dizajnirani, skripta i ostali bogati sadržaji lako mogu postati barijera pristupačnosti za krajnje korisnike i prateće tehnologije. Na primer, trenutno ne postoji HTML mehanizam koji bi identifikovao elemente "sektor " ili "Odeljenje" u pop-meniju. Dakle, trenutno pomoćna tehnologija ne može da podrži tu ulogu i aktivnosti krajnjeg korisnika u vezi s tim.

U vreme pisanja ovog teksta, još nije osmišljen stabilan WAI-ARIA standard. Nacrt za WAI-ARIA mapu objašnjava tehnički sadržaj, zavisnosti, kao i organizaciju WAI-ARIA razvoja (Schverdtfeger 2008).

Osnovna ideja za WAI-ARIA je da kompleksne veb aplikacije postaju nedostupne kad pomoćne tehnologije ne mogu da vide semantiku iza delova dokumenta. Takođe, mogu se javiti i problemi s pristupačnošću kad korisnik ne može efikasno da koristi navigaciju u svim delovima dokumenata (Pappas, Schverdtfeger, Cooper 2008). Trenutni radni nacrt Paketa raspoloživih, bogatih internet aplikacija WAI-ARIA 1,0 pruža ontologiju uloga, stanja i svojstava koja definišu pristupačne elemente korisničkog interfejsa i može se koristiti za poboljšanje dostupnosti i interoperabilnost veb sadržaja i aplikacija. Ova semantika dizajnirana je da omogući autoru pravilno prenošenje ponašanja korisničkog interfejsa i strukturne informacije u dokumentu na nivou naznaka do pomoćnih tehnologija. Intuitivno, pomoćne tehnologije mogu iskoristiti semantiku za određivanje vrste, fokusa i smislenih svojstava objekta korisničkog interfejsa.

Prema sadašnjem radnom nacrtu, autori dinamičke aplikacije treba da povežu elemente u aplikaciji sa ulogom koji ima WAI-ARIA i odgovarajućim stanjima i svojstvima (Aria-* atributa) tokom svog životnog ciklusa, osim ukoliko elementi već imaju odgovarajuću implicitnu ARIA semantiku za stanja i svojstva (Craig, Kuper 2009). U obrazloženju se navodi da dostupnost (bogatih) veb sadržaja zahteva semantičke informacije o delovima aplikacija, strukturi i ponašanju, kako bi se omogućilo pomoćnim tehnologijama da prenesu odgovarajuće informacije osobama sa invaliditetom.

Paket raspoloživih, bogatih internet aplikacija je tehnički paket namenjen, uglavnom, dizajnerima dinamičkih aplikacija. Takođe, u podršku za WAI-ARIA treba da budu uključeni korisnički agenti, skripta biblioteke ili pomoćne tehnologije, kako bi mogli biti od praktične koristi. Iz perspektive netehničkih veb autora, WAI-ARIA može se posmatrati kao kriterijum kvaliteta za izbor nezavisnih delova aplikacija i ostalih komponenti u razvojnom projektu. WAI-ARIA efikasno dopunjuje smernice pristupačnosti veb sadržaja (WCAG) tako što razmatra dinamički aspekt veb aplikacija. Posledica toga će, najverovatnije, biti uticaj na druge smernice i ocenjivanje pristupačnosti veb sadržaja sa karakteristikama bogatih internet aplikacija.

Diskusija

Standardi veb pristupačnosti obezbeđuju konkretnu osnovu za pristupačnost internetu fokusirajući se na različitim interfejsima koje se odnose na korisničke veb agente. Međutim, prilikom izrade pristupačnih aplikacija treba imati širi pogled na veb pristupačnost. Takođe, razumevanje koncepta i obima veb pristupačnosti nam je od koristi jer ukazuje na neke od glavnih odnosa i osnovnih pretpostavki savremenih veb tehnologija i aplikacija.

Sistemski pogled na veb pristupačnost

U praksi, zahtevi pristupačnosti i problemi koji se javljaju raspoređeni su na nekoliko sistemskih komponenti u korisničkom iskustvu veb aplikacija. Uzrok tome je delom zbog mrežnih karakteristika, a delimično i zbog korišćenja uređaja i softvera u pristupu sadržajima.

Slika 2 (ispod) navodi sistemske komponente pristupa ciljnoj aplikaciji. Ukratko, krajnji korisnik želi da pristupi određenoj internet aplikaciji. Za to mu je potreban odgovarajući klijent uređaja zadužen za upotrebu agenta softvera. Korisnički agent može pristupiti ciljnoj aplikaciji preko priloženog korisničkog interfejsa agenta. Ako je aplikacija dostupna, funkcionalni ciljevi krajnjeg korisnika mogu biti ispunjeni.

Slika 2. Sistemska perspektiva korisnika koji pristupa ciljnoj veb aplikaciji


Tipična situacija upotrebe je pokušaj osobe da rezerviše ulaznice za muzički koncert pomoću veb pretraživača. Primarni cilj je rezervacija kroz predviđenu funkcionalnosti sistema za rezervaciju karata. Iz perspektive funkcionalnih zahteva krajnjih korisnika, međutim, upotreba veb interfejsa sistema za rezervaciju karata predstavlja sekundarni cilj.

S obzirom na slučajeve praktične upotrebe, sistemska perspektiva treba da bude dopunjena nekolicinom drugih komponenti. Konkretno, korisnički agent može biti povezan s pomoćnim tehnologijama. Pomoćne tehnologije mogu se koristiti za kretanje i interakciju sa sadržajem prijave pošto korišćenje tehnika interfejsa ne podržavaju korisnički agenti. Tipične ekstenzije mogu uključivati povratne ili interakcije govora. U većini slučajeva, pomoćna tehnologija oslanja se na podatke dobijene od korisničkog agenta. Međutim, pomoćne aplikacije mogu ostvariti značajne koristi od dodatnog interfejsa za programiranje aplikacija, pružajući pristup funkcionalnosti ciljne aplikacije.

Dalje, korisnici često imaju pristup drugom softveru koji radi u klijentskom uređaju, možda i pristup ciljnoj aplikaciji. Operativni sistem klijenta uređaja takođe će moći sam da pruži neke funkcije pristupačnosti kao što su zumiranje, kontrolla bojenja vizuelnog interfejsa, odnosno prebacivanje na govornu interakciju. Klijent uređaj može da prihvati različite vrste kontrole aparata, kao što su džojstici ili sistem praćenja kretanja oka. Sa stanovišta krajnjeg korisnika, to bi moglo efikasno ublažiti granicu između pomoćnih tehnologija (Internet) korisničkog agenta i klijenta uređaja.

Korisnicima, takođe, mogu biti na raspolaganju i drugi uređaji s drugim aplikacijama, drugim vrstama alata i pomoći. Dalje, koristeći ciljne veb aplikacije, takođe, mogu da zahtevaju korišćenje neke druge Veb aplikacije. Primetimo da, pošto obično drugi sprovode veb aplikacije, njihovu dostupnost ne može direktno kontrolisati programer ciljne aplikacije.

Nastavljajući navedeni primer za rezervisanje koncertnih karata, krajnji korisnik možda ima pristup i-mejlu klijenta. U stvari, neki rezervacioni sistemi možda čak i zahtevaju mejl za obradu potvrda o transakciji karata. Dodatni zahtevi potiču iz potvrde o autentičnosti i novčanim transakcijama, a možda zahtevaju i pristup nekom elektronskom bankarskom servisu. Takođe, informacije o zanimljivom koncertu možda potiču iz različitih uređaja, kao što su prenosni mediji ili televizija. To znači da, pre nego što korisnik pristupi rezervacionom sistemu ulaznica, može da prenese informacije između sistema i potraži podatke o koncertu koristeći uslugu pretrage.

Konačno, pod pretpostavkom da se krajnji korisnik suočava s pitanjima pristupačnosti, možda već koristi neki poseban aparat ili pomoć. Na primer, krajnji korisnik oštećenog vida koristi naočare ili uvelicavajuće staklo (lupu) koje se može koristiti za čitanje ne samo papirnih dokumenata, već i ekrana i kontrola uređaja.

Ova diskusija ističe koliko je važan dvosmerni problem pristupačnosti i razumevanje potreba krajnjih korisnika u zavisnosti od različitih komponenti sistema. Ona, takođe, ističe obim tekućih smernica veb pristupačnosti koja racionalno naglašavaja informacije o interfejsu korisničkog agenta i odgovarajućem softveru s tačke gledišta standardizacije.

Kao posledica toga, veb aplikacija može se smatrati intuitivno dostupnom ako zadovoljava standardne smernice pristupačnosti i ako zavisi samo od dostupnih sistema. Značaj dostupnosti kritičnih ili na drugi način potrebnih veb aplikacija kao što su vladine ili bankarske aplikacije, sada je još veći.

Sistemska perspektiva veb dostupnosti priznata je u različitim oblicima u nekim najboljim praksama, često se bavi specifičnim vrstama biznisa, eGovernment uslugama ili lancima usluga (vidi, na primer, eGovernment u W3C [ažuriran 2010]). U Finskoj, na primer, postoje preporuke za razvoj pristupačnih veb usluga građana na nivou vlade (vidite primer, Laatua verkkoon [ažuriran 2010]). Na međunarodnom nivou ovo se odnosi, na aktivnosti evropskog internet uključenja itd. (Vidi, na primer, eInclusion | Europa – Information Society [updated 2008]).

Sistemska perspektiva takođe ističe nekoliko uskih grla u pristupačnosti. Konkretno, cilj interfejsa aplikacija, korisnički agenti i klijenti uređaja igraju ključne uloge u veb pristupačnost. To takođe podrazumeva da ova tema ima određenu tehničku crtu.

Iza smernica o veb pristupačnosti

Sve je više uređaja široke potrošnje, mobilnih telefona i laptopova koji pristupaju internetu i ne odgovaraju karakteristikama radne stanice u smislu uređaja sposobnosti ili stereotipnih slučajeva kancelarijske upotrebe. To podrazumeva da se obim razmatranja pristupačnosti proširuje. Dalje, spektar agenata veb korisnika i primera interakcije postaje sveobuhvatniji, uključujući i multimodalne interfejse uz najčešće sisteme interakcije putem govora.

Kao posledica toga, obim smernica koje su prvobitno bile razvijene da pomognu osobama sa invaliditetom takođe se proširuje. Iako se ovaj razvoj možda dobro uklapa u opšti pogled dizajna za sve, pojavljuju se i drugi komplementarni trendovi koji korisnicima poboljšavaju pristupačnost.

Možda najznačajniji primer ovog trenda jeste mobilni Internet pristup. Godine 2005, W3C pokrenuo je Mobile Web Initiative (MWI) sa ciljem da se internetu pristupi s mobilnog uređaja jednostavno, lako i praktično kao i sa desktop uređaja (W3C Mobile Web Initiative [updated 2010]). Inicijativa za pristup internetu s mobilnih uređaja deli mnoge pomenute probleme veb pristupačnosti, samo u kontekstu mobilnih uređaja. Zbog preklapanja potrebe za aplikacijama, Mobile Web Best Practices (MWBP) 1.0 direktno uključuje i prilagođava materijale iz Smernica za pristup veb sadržaju (WCAG) (Rabin, McCathieNevile 2008). Međutim, dok MWBP i WCAG pokazuju značajna poklapanja u mnogim oblastima, ne postoji uvek direktno preslikavanje među njima. (Chuter,Yesilada 2009). U praksi, to znači da je aplikacijama potrebna specifična uzajamnost.

Drugi tesno povezani domeni standardizacije veb tehnologije podrazumevaju i internacionalizaciju, nezavisnost uređaja, adaptaciju sadržaja, audio i video, govorna pretraživanja, multimodalni pristup, semantički veb i mrežu usluga; pomenućemo samo neke od njih (vidite World Wide Consortium [ažuriran 2010]). U distribuiranim aplikacijama lokalizuju se sadržaji, adaptacije, multimediji, ostvaruje se interakcija uz pomoć glasa, kao i pristup podacima.

Zanimljivo je da nove tehnologije, na primer Voice Browser i WAI-ARIA, ističu da se najveći broj podataka o pristupačnosti može naći u značajnom nasleđu. Veb aplikacije često se izrađuju iz perspektive vizuelnog prikaza, čak i kad tehnologija to ne diktira. Međutim, funkcionalnosti aplikacije može se, takođe, pristupiti pomoću govora ili nekog drugog vida interakcije. Sistemska perspektiva sa dostupnošću preko veba (vidite sliku 2) otkriva da su mnoge od sadašnjih vizuelno orijentisanih veb aplikacija kratkovido spojile funkcionalnost i korisnički interfejs. Mnogo opštiji pristup podrazumevao bi funkcije (i programsku logiku) kao dokumentovani programski interfejs aplikacija. Ovo bi trebalo da pruži jasan ugovor za izradu raznih vrsta dostupnih korisničkih agenata na osnovu različitih primera interakcija. Kao posledica toga, moguće je predvideti novu generaciju veb aplikacija i korisničkih agenata koji su postandardu sposobni za razlikovanje apstraktne funkcionalnosti aplikacija od krajnje implementacije korisničkog interfejsa.

Konačno, treba priznati da internet uključuje i druge sadržaje pored, recimo, HTML-a. Treba obratiti pažnju na dostupnost nekoliko drugih formata dokumenata i interfejs tehnologije, kao što Portable Document Format (PDF) i Flash.

Reference

About WAI – Links to Documents [Internet]. [updated 2010]. The World Wide Web Consortium; [cited 3.2.2010]. Available from: http://www.w3.org/WAI/about-links.html

Allan J, Ford K, Richards J, Spellman J. 2009. [Internet]. W3C Working Draft 23 July 2009 ; [cited 3.2.2010]. Available from: http://www.w3.org/TR/2009/WD-UAAG20-20090723/

Authoring Tool Accessibility Guidelines (ATAG) Overview [Internet]. [updated 2008]. The World Wide Web Consortium; [cited 3.2.2010]. Available from: http://www.w3.org/WAI/intro/atag.php

Caldwell B, Cooper M, Reid LG, Vanderheiden G. 2008. Web Content Accessibility Guidelines (WCAG) 2.0 [Internet]. W3C Recommendation 11 December 2008; [cited 3.2.2010]. Available from: http://www.w3.org/TR/2008/REC-WCAG20-20081211/

Calendar of Events – W3C [Internet]. [updated 2010]. The World Wide Web Consortium; [cited 3.2.2010]. Available from: http://www.w3.org/participate/eventscal.html

Chuter A, Yesilada Y. 2009. Relationship between Mobile Web Best Practices (MWBP) and Web Content Accessibility Guidelines (WCAG): Overview [Internet]. W3C Working Group Note 9 July 2009. Available from: http://www.w3.org/TR/mwbp-wcag/

Craig J, Cooper M. 2009. Accessible Rich Internet Applications (WAI-ARIA) 1.0 [Internet]. W3C Working Draft 15 December 2009; [cited 3.2.2010]. Available from: http://www.w3.org/TR/2009/WD-wai-aria-20091215/

eGovernment at W3C [Internet]. [updated 2010]. The World Wide Web Consortium; [cited 3.2.2010]. Available from: http://www.w3.org/2007/eGov/

eInclusion | Europa – Information Society [Internet]. [updated 2008]. European Commission; [cited 3.2.2010]. Available from: http://ec.europa.eu/information_society/activities/einclusion/bepartofit/index_en.htm

Essential Components of Web Accessibility [Internet]. [updated 2005]. The World Wide Web Consortium; [cited 3.2.2010]. Available from: http://www.w3.org/WAI/intro/components.php

Evaluating Web Sites for Accessibility: Overview [Internet]. [updated 2009]. The World Wide Web Consortium; [cited 3.2.2010]. Available from: http://www.w3.org/WAI/eval/Overview.html

Evaluation and Report Language (EARL) Overview [Internet]. [updated 2009]. The World Wide Web Consortium; [cited 3.2.2010]. Available from: http://www.w3.org/WAI/intro/earl.php

How to Meet WCAG 2.0 [Internet]. [updated 2008]. The World Wide Web Consortium; [cited 3.2.2010]. Available from: http://www.w3.org/WAI/WCAG20/quickref/

Implementation Plan for Web Accessibility [Internet]. [updated 2008]. The World Wide Web Consortium; [cited 3.2.2010]. Available from: http://www.w3.org/WAI/impl/

Jacobs I, Gunderson J, Hansen E. 2002. User Agent Accessibility Guidelines 1.0 [Internet]. W3C Recommendation 17 December 2002; [cited 3.2.2010]. Available from: http://www.w3.org/TR/UAAG10/

Laatua verkkoon [Internet]. [updated 2010]. Suomi.fi; [cited 3.2.2010]. Available from: http://www.suomi.fi/suomifi/laatuaverkkoon/index.jsp

Pappas L, Schwerdtfeger R, Cooper M. 2008. WAI-ARIA Primer [Internet]. W3C Working Draft 4 February 2008; [cited 3.2.2010]. Available from: http://www.w3.org/TR/2008/WD-wai-aria-primer-20080204/

Rabin J, McCathieNevile C. 2008. Mobile Web Best Practices 1.0: Basic Guidelines [Internet]. W3C Recommendation 29 July 2008. Available from: http://www.w3.org/TR/mobile-bp/

Richards R, Spellman J, Treviranus J. 2009. Authoring Tool Accessibility Guidelines (ATAG) 2.0 [Internet]. W3C Working Draft 29 October 2009; [cited 3.2.2010]. Available from: http://www.w3.org/TR/2009/WD-ATAG20-20091029/

Scano R. 2008. Linee guida per l'accessibilità dei contenuti Web (WCAG) 2.0 [Internet]. W3C Recommendation 11 Dicembre 2008; [cited 3.2.2010]. Available from: http://www.w3.org/Translations/WCAG20-it/

Schwerdtfeger R. 2008. Roadmap for Accessible Rich Internet Applications (WAI-ARIA Roadmap) [Internet]. W3C Working Draft 4 February 2008; [cited 3.2.2010]. Available from: http://www.w3.org/TR/wai-aria-roadmap/

Section 508: The Road to Accessibility [Internet]. [updated 2010]. IT Accessibility & Workforce Division (ITAW), Office of Governmentwide Policy, U.S. General Services Administration; [cited 3.2.2010]. Available from: http://www.section508.gov/

Thatcher J, Kirkpatrick A, Urban M, Lawson B, Henry SL, Burks MR, Waddell C, Heilmann C. 2006. Web Accessibility: Web Standards and Regulatory Compliance. friends of ED.

Treviranus J, McCathieNevile C, Jacobs I, Richards J. 2000. Authoring Tool Accessibility Guidelines 1.0 [Internet]. W3C Recommendation 3 February 2000; [cited 3.2.2010]. Available from: http://www.w3.org/TR/ATAG10/

User Agent Accessibility Guidelines (UAAG) Overview [Internet]. [updated 2009]. The World Wide Web Consortium; [cited 3.2.2010]. Available from: http://www.w3.org/WAI/intro/uaag.html

Velasco CA, Koch J. 2009. Evaluation and Report Language (EARL) 1.0 Guide [Internet]. W3C Working Draft 29 October 2009; [cited 3.2.2010]. Available from: http://www.w3.org/TR/2009/WD-EARL10-Guide-20091029/

WAI-ARIA Overview [Internet]. [updated 2009]. The World Wide Web Consortium; [cited 3.2.2010]. Available from: http://www.w3.org/WAI/intro/aria.php

Web Content Accessibility Guidelines (WCAG) Overview [Internet]. [updated 2009]. The World Wide Web Consortium; [cited 3.2.2010]. Available from: http://www.w3.org/WAI/intro/wcag.php

World Wide Web Consortium Process Document [Internet]. [updated 2005]. The World Wide Web Consortium; [cited 3.2.2010]. Available from: http://www.w3.org/2005/10/Process-20051014/

Web Accessibility Initiative (WAI) [Internet]. [updated 2010]. The World Wide Web Consortium (W3C); [cited 3.2.2010]. Available from: http://www.w3.org/WAI/

World Wide Web Consortium (W3C) [Internet]. [updated 2010]. The World Wide Web Consortium; [cited 3.2.2010]. Available from: http://www.w3.org/

W3C Mobile Web Initiative [Internet]. [updated 2010]. The World Wide Web Consortium; [cited 3.2.2010]. Available from: http://www.w3.org/Mobile/



Published (Last edited): 16-11-2012 , source: http://cirrie.buffalo.edu/encyclopedia/en/article/310/

 

Sve cene se za kupce iz Srbije obračunavaju u dinarima po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan izdavanja predračuna. PDV se dodatno obračunava. Gloria Ferrari doo maksimalno koristi sve svoje resurse da Vam svi artikli na sajtu budu prikazani sa ispravnim nazivima, opisima, fotografijama i cenama, ali nažalost ne možemo garantovati da su svi podaci na sajtu u potpunosti ispravni. Svi artikli prikazani na ovom sajtu su deo naše ponude i ne podrazumeva se da su svi dostupni u svakom trenutku na našem lageru. Tačne podatke sa rokovima isporuke dobijate u predračunu. Zadržavamo pravo promene cena svih proizvoda i usluga, bez prethodne najave na sajtu.