Moderni arheolozi često su pri svojim iskopavanjima egipatskih grobnica nailazili na neobične " artefakte " : posude s medom starim hiljade godina, ali još uvek očuvanim. Tokom milenijuma arheoloških iskopavanja nailazili su i na druge namirnice poput soli, šećera i suve riže, koje takođe imaju neodređen rok trajanja, ali postoji nešto što omogućava medu da se održi u potpuno jestivom stanju. Navodno, možete zagrabiti u med star hiljadu godina i uživati u njemu kao da je star samo jedan dan. Dugovečnošću med ne gubi svoja svojstva, posebno ona lekovita, što ga čini potpuno drugačijim od ostalih namirnica.
Med. ( Credit : Vikimedia )
Šta zapravo med čini tako posebnom namirnicom ?
Odgovor je kompleksan poput njegova ukusa jer nema izvora hrane bez roka trajanja, a da nije uključen čitav niz faktora koji zajedno deluju u savršenom skladu.
Med je, kao prvo i najosnovnije - šećer. U prirodnom stanju sadrži vrlo malo vode. Amina Harris iz Centra za med i oprašivanje pri institutu Robert Mondavi, univerziteta California objašnjava : " U prirodnoj formi med je izuzetno male vlažnosti. Veoma mali broj bakterija i mikroorganizama može preživeti u tako negostoljubivu okruženju, što je značajno za dugovečnost meda. " Da bi se med pokvario u njega treba dospeti nešto spolja, ali nijedan organizam u medu ne može preživeti dovoljno dugo da ga uspije pokvariti.
Med prirodno ima visoki stepen kiselosti. " Njegov Ph je približno 3-4,5 i ta kiselost ubit će gotovo sve što bi u njemu moglo da raste ", objašnjava Harris. Stoga bakterije i svi drugi organizmi svoje stanište moraju tražiti negde drugde jer je očekivani životni vek u medu jednostavno prekratak.
Med, međutim, nije jedini izvor hrane sa takvim osobinama. Primjerice, melasa koja nastaje kao nusproizvod pri procesu proizvodnje šećera, takođe ima slične karakteristike, ali se ipak može pokvariti.
Zašto se onda jedan proizvod kvari, a drugi može trajati večno ? Tu u priču ulaze pčele.
" Pčele su čarobne ", šali se Harris. U pitanju je ipak posebna alhemija u medu. Nektar - prvo što pčele prikupljaju kako bi napravile med, prirodno sadrži visok procenat vode - od 60 d0 80%. Tokom procesa pravljenja meda pčele većinu vlage isušuju mahanjem svojih krila. Hemijski sastav želuca kod pčela igra još jednu važnu ulogu u otpornosti meda na kvarenje. Pčele u želucu imaju enzim glukoza oksidaze. Kad pčele izbace nektar iz usta u saće, enzimi se mešaju sa nektarom i nastaju 2 nusprodukta : glukozna kiselina i vodonik peroksid. " Vodonik peroksid je još jedna stvar koja radi protiv svega lošeg što bi se moglo razviti u medu ", objašnjava Harris.
To je razlog zašto se med već vekovima koristi kao lek. Vodonik peroksid stvara savršenu barijeru protiv inficiranja rana. Najranija upotreba meda u medicini zabeležena je na sumerskim glinenim pločicama - 30% njihovih recepata sadržavalo je med. Stari Egipćani koristili su ga redovno u medicinske svrhe, praveći obloge za rane, opekotine ili porezotine.
Količina hidrogen peroksida u medu je upravo ono što nam je potrebno. Ima je taman toliko malo da deluje isceljujuće, stoga stavljanje meda na otvorene rane nije samo u domenu narodne medicine. Jedna medicinska kompanija već deceniju proizvodi zavoje s medom koji se koriste u bolnicama širom sveta.
Kupite li teglu meda u supermarketu dobićete med koji je obrađen kako ne bi došlo do kristalizacije, stoga taj med nikad neće menjati izgled. Iz njega su zagrevanjem i filtracijom odstranjene sve čestice koje bi omogućile kristalizaciju. Kupite li ga od malih dobavljača u njemu će biti različitih čestica - od polena do enzima, i zbog njihove prisutnosti med se može kristalizovati, ali to definitivno ne znači da je time izgubio i svoja svojstva.
Proizlazi da je zapečaćena tegla meda ključna za njegovu dugotrajnost, kao što smo videli kod nađenih primeraka iz tisućljetnih staroegipatskih grobnica. Iako je med sasvim sigurno super - hrana, ostavimo li ga otvorenog u vlažnom okolišu, pokvariće se. " Dok god je med poklopljen i zaštićen od prodora vlage, on se neće pokvariti, međutim, čim u njega dospe voda stvari krenu loše ", objašnjava Harris.
Stoga, ako želite sačuvati med stotinama godina morate napraviti ono što rade i pčele - držati ga zapečaćenog. Ako, naravno, uspete odoleti iskušenju da ovu ukusnu poslasticu ne pojedete.
Kako nauka objašnjava neograničeni rok trajanja meda
- Detalji