Novosti iz tehnologije za OSI
- Detalji
ZA RAZLIKU OD DRUGE LABORATORIJSKE opreme robotski sistem koji su napravili naučnici sa univerziteta Ejberistvit (Aberystwyth) i Kembridž, može sam da dizajnira i izvede nove eksperimente iz molekularne biologije. Ova potpuno automatizovana robotička laboratorija zvana Adam upravo je došla i do svojih prvih naučnih otkrića.
- Detalji
NOVI JAPANSKI ROBOT HODA I PRIČA, ima žensko lice koje može da se smeši i smršao je tako da teži svega 43 kilograma, kako bi mogao da učestvuje na modnoj reviji, ali još nije zadovoljio sigurnosne standarde da bi se šetao po pisti sa stvarnim manekenkama.
- Detalji
"Soni rider" deluje kao da je upravo izvađen iz nekog naučno-fantastičkog filma. Džepnog je formata sa malim plazma ekranom i kućištem od aluminijuma. Sa strane se nalazi nekoliko dugmića za navigaciju i to je sve...
- Detalji
Ono što je danas moguće jedino u filmovima naučne fantastike, za tridesetak narednih godina moglo bi postati stvarnost. Plašt nevidljivosti, rendgenski vid, dlanovi kao prevodioci, "spajdermeni", lični svemirski brod...
...samo su neki od izuma koji će kroz tri decenije biti deo svakodnevice, tvrde naučnici.
- Detalji
Tokom ovog meseca, u vašingtonskom Kenedi centru održan je festival japanske kulture, umetnosti i tehnologije. Posetioci su mogli da gledaju i slušaju japanske pozorišne i plesne trupe, muzičare, likovne umetnike, modne kreatore, pa čak i robote.
Pročitaj više: Japanski roboti nagoveštavaju primenu u zabavi i nezi bolesnika
- Detalji
Roboti su nekada davno imali ograničene mogućnosti, i to samo u mašti pisaca romana naučne fantastike. Danas, oni postaju standardni uređaji u kancelarijama, školama i kućama i imaju moć da promene ljudske živote, pa čak i da vas nasmeju.
Mnoštvo modernih robota i robotizovanih uređaja nedavno je predstavljeno na izložbama u Tokiju, Los Anđelesu i drugim gradovima. Neki imaju praktičnu primenu.
Pročitaj više: Sa napredovanjem tehnologije roboti sve više liče na ljude
- Detalji
Japanski istraživači i konstruktori na polju robotike sagradili su čovekolikog robota sa jednim neobičnim, važnim svojstvom - sposobnošću uspostavljanja ravnoteže posle njenog gubitka.
Kada je japanska firma Honda, pre par godina prvi put prikazala svog humanoidnog mehaničkog čovečuljka, zvanog Asimo, posmatrače je zadivila njegova sposobnost da trči. Problem trčanja kod robota do tada je bio nepremosti, zbog činjenice da se prilikom trčanja u jednom trenutku obe noge nalaze u vazduhu.
Pročitaj više: Japanski robot uspostavlja ravnotežu posle njenog gubitka
- Detalji
Kada se kaže robot prvo se pomišlja na metalnu, čovekoliku skalameriju, eventualno na ruke koje sklapaju automobile, ali su minijaturizacija i mikrotehnologija odavno otvorile neslućene mogućnosti i u robotici.
Kroz vazduh leti neka vrsta minirobota, jedva da je veći od tanjira.Stvar doleće do prolaznika, lebdi ispred njegove glave i usmerava kameru ka licu.
- Detalji
Robot, visok metar i 30 santimetara i težak 54 kilograma, može da trči šest kilometara na sat - dvostruko brže nego u prethodnoj verziji.
Novi Asimo ima 34 zglobova - 20 više od svog prethodnika - a opremljen je i mnoštvom novih optičkih, ultrazvučnih, kinestetičkih i drugih senzora. Ume da poslužuje goste kafom i da sa rukom u ruci šeta sa ljudima. Honda kaže da će Asimo dočekivati goste u jednoj od njenih poslovnih zgrada, u Tokiju.
Pročitaj više: Honda predstavila novu verziju čovekolikog robota Asimo
- Detalji
1986. godine, istraživači japanske firme Honda dobili su zadatak da razviju humanoidnog robota.
Najteže je bilo savladati problem elastičnog koračanja jer se ono sastoji od veoma komplikovane kombinacije različitih pokreta. Prva mašina imala je samo noge, bila je teška i nezgrapna, a svaki njen korak trajao je pet sekundi. Početkom devedesetih, mašina je dobila i trup, zatim ruke i na kraju glavu. Dvehiljadite, kada je počela da liči na astronauta, dobila je i ime - Asimo.
- Detalji
Iako smo još daleko od dana kada će nam roboti pomagati po kući i, recimo, u bašti, naučnici širom sveta intenzivno rade na tome da nauče robote da obavljaju prostije i komplikovanije poslove. Ali, kako roboti postaju pametniji, sve više se obraća pažnja na to kako ljudi reaguju na robote.