»Oprostite? Da li biste govorili glasnije, molim? Ne mogu vas razumeti. « Oko 13 miliona Nemaca ne čuje dobro. I to nije nužno problem starosti.
Prema podacima Nemačke udruženja za gluve, oko 19 odsto starijih od 14 godina ima oslabljen sluh. Kod starijih od 65 godina to se odnosi na svaku drugu osobu. Sposobnost sluha umanjuje se prvenstveno u dobi između 40 i 50 godina. Mnogi od onih koji su time pogođeni pokazuju da oštećenje sluha ograničava njihove aktivnosti na radnom mestu. Najveći deo teškoća vezan je za komunikaciju. Posebno je teška telefonska komunikacija - na primer putem Interneta (Voice over IP). Tu se telefonski razgovor odvija preko računarske mreže korišćenjem Internet protokola. Pozadinska buka radne sredine i akustični odjeci često otežavaju razgovor što je posebno problematično za lica oslabljenog sluha. Oni mogu vrlo ograničeno koristiti ovu opciju Interneta, a moraju povećavati jačinu zvuka samo da bi uopšte mogli pratiti razgovor. No, na taj se način pozadinska buka takođe pojačava. U svakom slučaju, frekvencije signala koje su već glasne ubrzo postaju gotovo nepodnošljive kada se još pojačaju.
Kao odgovor na ovaj problem, stručnjaci na Fraunhofer institutu za tehnologiju digitalnih medija IDMT u Oldenburgu našli su digitalno rešenje. U projektu za poboljšanje govorne telefonije »Speech-Improved Telephoni« pod pokroviteljstvom Nemačkog saveznog ministarstva za privredu i tehnologiju BMVi, oni rade na algoritmima koji se obično koriste za slušna pomagala kojima se može barem delimično nadoknaditi gubitak sluha. Stvar je u tome da svaka osoba ima oslabljen sluh na prilično specifičnim frekvencijama koje su često osnovni problem. »Prilagođeno individualnom korisniku, slabi signali se pojačavaju, dok glasni signali ostaju nepromenjeni jer bi se inače percipirali kao neugodno glasni«, objašnjava inženjer Stefan Goetze iz projektnog tima za sluh, govor i audio tehnologiju u IDMT. Sistem takođe prepoznaje i smanjuje pozadinsku buku na minimum. To pruža prednosti ne samo ljudima koji imaju oštećen sluh. Ako poziv potiče iz glasnih okruženja, kao što su radni prostori na otvorenom, čak i osobe s normalnim sluhom mogu imati koristi od takve obrade signala. Sistem se može postaviti za svaki poziv na takav način da pruža dosledno razumljiv zvučni uzorak.
»Poseban je izazov smisliti kako korisnici mogu sami prilagođavati algoritme na jednostavan način. Posebno je za starije osobe potrebno pronaći jednostavne metode za prilagođavanje. Mi smo rešili ovaj zadatak na probnom telefonu pomoću posebnog ekrana. Dva audio signala sa različitim zvukom vizualizirano su kao cvetovi. Pritiskom na cvetove, starije osobe mogu regulisati željeni zvuk. To automatski podešava parametre algoritma na slušne sposobnosti pojedinca «, objašnjava Goetze.
Algoritmi mogu biti integrisani u sve audio uređaje. Naučnici su ih već instalirali na iPod Touch, telefonski sistem, videokonferencijski sistem i televizor. Uređaji su trenutno dostupni kao pokazni modela. »Prvi proizvodi verovatno će biti dostupni za dve godine«, kaže Goetze. »Ako naša tehnologija bude ugrađena u potrošačkim uređajima, onda se oni koji imaju oslabljen sluh više neće morati stalno oslanjati na svoja slušna pomagala." Istraživači će prikazati video konferencijski sistem u kojem su instalirani njihovi algoritmi na ovogodišnjem sajmu IFA u Berlinu, vodećem trgovačkom sajmu potrošačke elektronike i bele tehnike koji će se održati 03-08 septembra.
Objavljeno avgusta 2010.
Izvor: Fraunhofer-Gesellschaft, znanost.com