Da li čovek stvarno koristi samo 10 odsto mozga? Da li je veći mozak i inteligentniji? Čuju li slepi bolje od onih koji vide? I zašto ne možemo iz glave da izbacimo melodiju koja nas nervira?
Britanski "Dejli mejl" objavio je zanimljive delove iz knjige neurologa Sandre Amot i Sama Vanga koji razotkrivaju neke od uobičajenih zabluda. Iako polovina čovečanstva misli da koristimo tek 10 odsto mozga, u stvarnosti svakodnevno ipak koristimo ceo mozak. Čak i najmanji zadaci podstiču aktivnost u celom mozgu. Ljudima se, međutim, više sviđa mit, jer nudi nadu o tome šta bismo tek mogli kad bismo koristili ostalih 90 odsto mozga.
Zevanje povezujemo s pospanošću i dosadom, ali ono zapravo pomaže buđenju moždanih aktivnosti. Ulazak vazduha u pluća i kiseonika u krv čini nas budnijima.
Kompjuterske igrice povećavaju sposobnost ljudi da rade više stvari istovremeno
Moderni svet pun je neprestane akcije - brzih poruka, imejla, videoigara, a sve kao da se zbiva odjednom. Ako ste stariji od 30, možda se pitate kako to da mladi nisu iznureni svim tim stimulacijama. Odgovor je da je njihov mozak jednostavno treniran da ih svlada. Tokom jednog istraživanja sa studentima koji su igrali igrice uočeno je da oni brže procesiraju informacije, mogu da prate više objekata istovremeno i bolje se prilagođavaju na brzu izmenu poslova. Neki istraživači kažu, međutim, da istovremeno obavljanje više poslova opterećuje mozak. Ljudi koji istovremeno obavljaju više zadataka slabije rade svoj posao, prave više grešaka i čak češće oboljevaju.
Veći mozak ne čini nas automatski inteligentnijima
Zapravo veličina mozga ne odražava nečiju inteligenciju. Anštajnov mozak nije bio ništa veći od prosečnog. Inteligencija je, čini se, zavisna od toga kada su stvorene sinapse mozga. One se formiraju tokom detinjstva i tinejdžerskih godina, a način na koji se to zbiva može uticati na inteligenciju.
Mozak odraslog čoveka proizvodi nove nervne ćelije
Decenijama se uzimalo kao "zdravo za gotovo" da se ljudi rađaju sa kompletnim brojem moždanih ćelija. Poslednjih godina prikupljeno je mnogo dokaza da mozak ipak proizvodi nove ćelije i da je moguće da se konstantno obnavlja. Fizičke vežbe održavaju mozak u formi. Kako telo stari, tako teže dovodi kiseonik do mozga. Telesna aktivnost poboljšava krvotok, odnosno dotok kiseonika neuronima.
Mozak i kompjuter ne rade na istom principu
Između rada mozga i kompjutera postoje značajne razlike. Mozak je u osnovi hemijski, a ne električni sistem. U svakoj moždanoj ćeliji odvijaju se brojne hemijske reakcije, a to je potpuno drugačije od principa rada kompjutera. Osim toga, mozak niko ne programira, on sam predviđa i unapred rešava probleme, za razliku od kompjutera koji neko mora da programira.
Glupe melodije teško izbacujemo iz glave
Kad glupa pesmica počne neprestano da vam se vrti po glavi to je zbog sposobnosti vašeg mozga da pamti sekvence. Ista sposobnost omogućava pamćenje pokreta za potpis vlastitog imena, spravljanja kafe ili korigovanja rute na putu kući. Kako izbaciti iz glave iritantni zvuk? Pronađite drugu pesmu.
Izvor: Deutsche Welle
objavljeno: januar, 2010.
