Jedna od najvećih strepnji u porodicama koje imaju članove obolele od Alchajmerove bolesti, jeste da taj rodjak može da odluta i zaboravi kako da se vrati kući. Da li bi mikročip ugradjen pod kožu pacijenta sa Alchajmerom mogao da bude rešenje za njihovo pronalaženje? Ida Frenkel je jedna od miliona Amerikanaca koji su oboleli od Alchajmerove bolesti. Njen suprug Dejvid opisuje jedan od njenih simptoma."Bila je veoma zaboravna. Mogla je pola sata da ponavlja isto pitanje", kaže Frenkel.
Ovaj mikročip ugradjen u Idinu ruku neće joj vratiti pamćenje. Ali se proizvodjač nada da bi mogao da pruži važne medicinske informacije ukoliko se ona izgubi ili pojavi u hitnoj pomoći, kaže Skot Silverman, predsednik kompanije koja proizvodi mikročipove.
«Kada se pacijent sa Alchajmerovom bolešću pojavi u hitnoj pomoći, ili ga negde pronađu, kada mu se ruka skenira, odmah može da se ustanovi identitet i sama činjenica da je u pitanju pacijent sa Alchajmerom», kaže Silverman.
Veričip je sićušni aparat koji sadrži identifikacioni kod. Kompanija kaže da skeniranjem mikročipa osoblje za hitne slučajeve može da dodje do medicinskih informacija o pacijentu.
«Ako se izgubite, mi ćemo vas pronaći i videti da li imate neki medicinski problem. Možemo da dobijemo neke informacije o vama».
Već godinama mikročip je bio korišćen da bi se pratila stada stoke i pronalazili izgubljeni kućni ljubimci. Ali, protivnici ove metode, kao što je Kertin Albreht, smatraju da se praćenjem ljudskog bića krše osnovna ljudska prava.
«Ne mislim da to što je mikročip korisan kod životinja, treba da bude razlog da to radimo sa ljudima. Postoji razlika izmedju životinje i ljudskog bića», kaže ona.
Zdravstveni stručnjaci predvidjaju epidemiju Alchajmerove bolesti u predstojećim decenijama. Očekuje se da će mnoge organizacije za zaštitu građanskih prava biti na oprezu kako bi ustanovile da li će praksa ugradnje mikročipova da se povećava.
objavljeno: septembar, 2007.