Naučnici sa Univerziteta južne Kalifornije uspeli su da proizvedu veštački memorijski sistem koji omogućava transfer misli, pamćenja i naučenog ponašanja iz jednog mozga u drugi. Zvuči kao naučna fantastika.
Čipom do sigurnog pamćenja
“Džoni Mnemonik” izgleda postaje stvarnost? Od tog sci-fi trilera, pa do danas, ostvarene su neke stvari o kojima je nauka sa kraja prošlog milenijuma samo maštala. Na primer, danas majmun čiji je mozak povezan sa mehaničkom rukom, može da pokreće tu ruku kao da je njegova. Teški invalidi mogu da pokreću invalidska kolica svojim moždanim talasima. No, naučnici odavno pokušavaju da nađu i način da se u ljudski mozak usadi i memorija. To bi moglo da pomogne ljudima koji su posle udesa izgubili pamćenje, ili obolelima od alchajmerove bolesti.
Naučnici sa univerziteta Južna Kalifornija koje predvodi profesor Teodor Berger, u saradnji sa timom univerziteta „Vejk forest“, objavili su senzacionalnu studiju u „Žurnalu za neuroinženjering“. Mikročip ugrađen u mozak pacova može da preuzme ulogu hipokampusa – moždanog sektora zaduženog za dugoročno pamćenje – da kodira šablon moždanih talasa sećanja i šalje te talase kroz mozak.
Berger je sa svojim timom naučio pacove da pritisnu jednu od dve poluge da bi dobili gutljaj vode. Zatim su u mozak pacova ugradili mikročip čiji su kablovi bili povezani sa hipokampusom. Čip je snimio šablon električnih talasa dva segmenta hipokampusa, CA1 i CA3 koji zajedno rade u procesu učenja. Zatim su onesposobili segment C1 i zamenili ga čipom koji je mogao da proizvede odgovarajuće električne talase. Pacovi sa takvim čipom i blokiranim segmentom C1 su i dalje imali sećanja. A kod pacova kojima je ugrađen čip, a nije blokiran segment C1, trajanje sećanja se produžilo. Sledeći korak će biti isti takav eksperiment sa majmunima, a zatim.
Priredio: Saša Bojić
Odg. urednik: Jakov Leon
Objavljeno: 21.06.2011