Brajevo pismo - Brajeva azbuka

Brajeva azbuka - pismo je reljefno pismo za slepe.

Sastoji od šest tačaka, koje su raspoređene u dve kolone po tri tačke. Kombinacijom ispupčenih tačaka, kojih ukupno ima 63, dobijaju se pojedina slova. Znaci interpunkcije, kao što su zapete, tačke, znakovi pitanja, usklika i slično, raspoređeni su u dve kolone po dve tačke. Znakovi za brojeve i matematičke funkcije doživele su nekoliko modifikacija.

Slepi dodirom, jabučicom desnog kažiprsta, čitaju sleva nadesno, a pišu zdesna nalevo. Jagodica prsta može osetiti celu jednu ćeliju, jedno slovo od jednom.

Danas se u Sjedinjenim državama koristi i osmotačkasto Brajevo pismo, pretežno kod Brajevih redova. 

Čitanje i pisanje

Brajevo pismo se čita kao struktura, a ne pojedinačan oblik. Da bi se izbegla zabuna od velike je važnosti da su sve tačkice u ćelijama Brajevog pisma  savršeno jasne.

Ranije u razvoju Brajevog pisma koristile su se i kratke forme, sa skraćenicama, ugovoreno Brajevo pismo. Index Braille softver podržava štampanje pisma sa skraćenicama.

Kratka istorija

Brajevo pismo za slepe nastalo je 1825. godine. Proizašlo je iz tzv. noćnog pisma tajne službe koje su ga koristile u noćnim ratnim dejstvima. Luj Braj (Louis Braille) je usavršio ovu tehniku i nastojao da se ona primenjuje u praksi.

1955 UNESCO je proglasio Brajevo pismo za univerzalno pismo za slepe i slabovide u svetu.

Ljudska prava i Brajevo pismo

Deklaracijama Ujedinjenih nacija, Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država zagarantovano je da slepi koji čitaju Brajevo pismo imaju pravo biti informisani od strane službenih vlasti i kompanija na Brajevom pismu.

Izvori:  Index Braille, i Politika

Povezani tekstovi: Kako slepi amerikanci uče Brajevo pismo,  Luj Braj - tvorac pisma za slepe,  Amerikanci ne vole Brajevo pismo,  Brajev red - displej,  Brajev štampač - emboser